Јордан Милуновић: СРБИМА РУСКА ХАУБИЦА - КАО КВОЧКИ УЗИЦА
Не. Није ово русофобична прича о томе како нас Руси пљачкају, тако што нам наплаћују ремонт поклона у износу од шест авиона и тридесет тенкова. Није ни прича о томе како ће нас, Србе, од сваког нападача бранити НАТО-пакт, онако како нико није могао да нас одбрани кад нас је исто тај НАТО зверски напао.
Ово је прича о здравом разуму, од чије се је употребе одавно овде одустало. Па тако као гуске без главе тумарају српски лидери по свету, а одлуке доносе по систему ја у клин ти у плочу, илити, ја у Русију ти у Брисел, а Србије нигде.
Додуше, ово мало што нам је преостало, ни сами више не знамо ни где је, нити чије је, и за чије бабе здравље се нуди свуда по свету као слободна прћија неких доминантно импотентних алфа-мужјака, у сваком погледу импотентиних.
Да није тако, не би Србима било овако.
Једино, за шта су и даље потентни је виртуелни ПДВ, ма шта то значило у неразумном тумачењу економске теорије, политике и праксе.
Ко је, тим људима дозволио да оволико лоших одлука по нас, доносе у наше име? А чињеница је, да о нашим обезвређеним животима одлучују исто ови, који су, деведесетих година, предводили крваве сукобе, хушкали туђу децу у погибију, да би сада исто ти генијалци изговарали мантру: "неко је чинио злочине у наше име". Да?! И они Срби, што су гацали преко Албаније, чинили су злочин у име твог деде, који је држао ладовину кријући се под сукњу твоје бабе. Јер, таквог је соја вазда било у Србији. То је оно што народ назива кукољeм и за које, на сваким изборима, гласа. Што и јесте постало смисао демократских избора у Србији: сместити кукољ овог народа у владу и у скупштину.
Да знамо ко је ко, према томе ко нам је где.
И тако нам исто тај кукољ, ових дана, маже очи са некаквим успешним диловима које су позавршавали са Русима.
О силном неком наоружању које ће Србију војно изједначити са Мађарском, а лидера Србије са Родригом Дутертеом. Д'извине Дутерте, на овако сапетом поређењу, јер је он за њих светао пример демократије.
Ово што се у Србији још увек назива демократијом није то што нам говоре да јесте. Нема ту ни "д" од демоса, а да се крати - то је тачно. Крати се демосу свака сламка за коју покуша да се ухвати.
Јер у Србији је на снази владократија. Седи кући, народе, и гледај у телевизор - то је све што се демосу дозвољава на дугачко, док му се уједно све остало ускраћује.
Па му се у том скраћивању одузима и мит о Србину - непобедивом ратнику, као најјачем средству одвраћања. Да нема тог средства одвраћања, одавно би нас са југа прегазили шиптари, са севера Мађари, са запада усташе, са истока Бугари...
Шта ће Србима руско наоружање?
Наравно да нам то није потребно. Оно што је Србима потребно је подршка и помоћ руског народа и врхушке једне од светских сила. Немачка то засигурно није, али Русија јесте, и сва је прилика да неће више себи да дозволи губитак тог статуса.
Једно је сигурно, а то је, да се подршка од светске силе не добија на овај начин. Куповином и диловима до црвене линије коју су исцртали они који само гледају како да нас нема.
Дакле, тотално је погрешан пут којим нормални ређе иду, а лудаци их се држе као умишљени лидери умишљеног региона. Исто овај назови лидер, коме је једино и потребно ово наоружање како би се курчио по исто том региону и упоређивао своје играчкице са комшијским.
Прави пут би био определити се за праву страну, одустати од бледо-комичне имитације друга Тите, и ударити шаком о сто. Рећи историјско "не", Немачкој, Француској и Британији, и окренути се на страну на коју народ већ деценијама криви вратове.
Да се то учинило, не би било ни потребе за овим бацањем пара којих немамо, на плаћање ремонта поклона. Довољно би било да се дозволи Русима једна база у Србији, и да се манемо прича о томе како ће Вучић да обезбеди Србима неку сигурност.
Нормално, у своју базу, Руси би довукли много софистицираније наоружање и опрему, и ето - и нас безбедних и трошак спречен.
Или, једноставно, склопити савез са Русима, у виду давања њима неког интереса, а није да их не би пронашли, а за узврат, да нам Руси помогну ако не дао Бог затреба.
За тако нешто руском пилоту би требало много краће време да стигне у Србију и спречи напад, него српских пилотима, који ни за ове летелице неће имати керозин за увежбавање летова, или би затурили акумулаторе, или би цупкали испред зграде српске владе са захтевом да им се пре узлета повећа плата, да им се омогуће бесплатан превоз ГСП-ом до аеродрома и топли оброк, да госпођа гувернерка поједе нарамак сена...
За то време, народ ће да скида танџаре са тавана и да се уз стару добру српску псовку, пита чему руско оружје... чему авиони, тенкови... кад он опет мора да бауља по рововима, градећи опет неку своју државу, која ће бити њихова, само до тренутка кад неки кукољ провири испод бабине сукње.
Ово је прича о здравом разуму, од чије се је употребе одавно овде одустало. Па тако као гуске без главе тумарају српски лидери по свету, а одлуке доносе по систему ја у клин ти у плочу, илити, ја у Русију ти у Брисел, а Србије нигде.
Додуше, ово мало што нам је преостало, ни сами више не знамо ни где је, нити чије је, и за чије бабе здравље се нуди свуда по свету као слободна прћија неких доминантно импотентних алфа-мужјака, у сваком погледу импотентиних.
Да није тако, не би Србима било овако.
Једино, за шта су и даље потентни је виртуелни ПДВ, ма шта то значило у неразумном тумачењу економске теорије, политике и праксе.
Ко је, тим људима дозволио да оволико лоших одлука по нас, доносе у наше име? А чињеница је, да о нашим обезвређеним животима одлучују исто ови, који су, деведесетих година, предводили крваве сукобе, хушкали туђу децу у погибију, да би сада исто ти генијалци изговарали мантру: "неко је чинио злочине у наше име". Да?! И они Срби, што су гацали преко Албаније, чинили су злочин у име твог деде, који је држао ладовину кријући се под сукњу твоје бабе. Јер, таквог је соја вазда било у Србији. То је оно што народ назива кукољeм и за које, на сваким изборима, гласа. Што и јесте постало смисао демократских избора у Србији: сместити кукољ овог народа у владу и у скупштину.
Да знамо ко је ко, према томе ко нам је где.
И тако нам исто тај кукољ, ових дана, маже очи са некаквим успешним диловима које су позавршавали са Русима.
О силном неком наоружању које ће Србију војно изједначити са Мађарском, а лидера Србије са Родригом Дутертеом. Д'извине Дутерте, на овако сапетом поређењу, јер је он за њих светао пример демократије.
Ово што се у Србији још увек назива демократијом није то што нам говоре да јесте. Нема ту ни "д" од демоса, а да се крати - то је тачно. Крати се демосу свака сламка за коју покуша да се ухвати.
Јер у Србији је на снази владократија. Седи кући, народе, и гледај у телевизор - то је све што се демосу дозвољава на дугачко, док му се уједно све остало ускраћује.
Па му се у том скраћивању одузима и мит о Србину - непобедивом ратнику, као најјачем средству одвраћања. Да нема тог средства одвраћања, одавно би нас са југа прегазили шиптари, са севера Мађари, са запада усташе, са истока Бугари...
Шта ће Србима руско наоружање?
Наравно да нам то није потребно. Оно што је Србима потребно је подршка и помоћ руског народа и врхушке једне од светских сила. Немачка то засигурно није, али Русија јесте, и сва је прилика да неће више себи да дозволи губитак тог статуса.
Једно је сигурно, а то је, да се подршка од светске силе не добија на овај начин. Куповином и диловима до црвене линије коју су исцртали они који само гледају како да нас нема.
Дакле, тотално је погрешан пут којим нормални ређе иду, а лудаци их се држе као умишљени лидери умишљеног региона. Исто овај назови лидер, коме је једино и потребно ово наоружање како би се курчио по исто том региону и упоређивао своје играчкице са комшијским.
Прави пут би био определити се за праву страну, одустати од бледо-комичне имитације друга Тите, и ударити шаком о сто. Рећи историјско "не", Немачкој, Француској и Британији, и окренути се на страну на коју народ већ деценијама криви вратове.
Да се то учинило, не би било ни потребе за овим бацањем пара којих немамо, на плаћање ремонта поклона. Довољно би било да се дозволи Русима једна база у Србији, и да се манемо прича о томе како ће Вучић да обезбеди Србима неку сигурност.
Нормално, у своју базу, Руси би довукли много софистицираније наоружање и опрему, и ето - и нас безбедних и трошак спречен.
Или, једноставно, склопити савез са Русима, у виду давања њима неког интереса, а није да их не би пронашли, а за узврат, да нам Руси помогну ако не дао Бог затреба.
За тако нешто руском пилоту би требало много краће време да стигне у Србију и спречи напад, него српских пилотима, који ни за ове летелице неће имати керозин за увежбавање летова, или би затурили акумулаторе, или би цупкали испред зграде српске владе са захтевом да им се пре узлета повећа плата, да им се омогуће бесплатан превоз ГСП-ом до аеродрома и топли оброк, да госпођа гувернерка поједе нарамак сена...
За то време, народ ће да скида танџаре са тавана и да се уз стару добру српску псовку, пита чему руско оружје... чему авиони, тенкови... кад он опет мора да бауља по рововима, градећи опет неку своју државу, која ће бити њихова, само до тренутка кад неки кукољ провири испод бабине сукње.
Нема коментара