Медији у региону: Николић неће с власти!

Хрватски Јутарњи лист пише да Николић не жели да сиђе с власти, да иде у изборну трку по још један мандат, а да је "Александар Вучић остао без текста".

"Јутарњи лист" о Николићевој одлуци

Николић је одлуку, која несумњиво неће наићи на добар одјек код премијера Александра Вучића, наводно донео током прославе свог 65. рођендана, пише Jутарњи.

Лист подсећа да је Председништво СНС-а, чији је члан био Николић, у уторак једногласно одлучило да Александар Вучић буде председнички кандидат те странке.

Ту одлуку још формално треба да потврди Главни одбор.

"Председник Српске напредне странке Александар Вучић обавезује се да у најбољој вери настави разговоре са садашњим председником Републике, Томиславом Николићем, и покуша осигурати пуно државно јединство свих одговорних фактора у Републици Србији, у намери да се Србија обрани од снага прошлости и осигура њен даљи напредак", цитира Јутарњи саопштење СНС-а од пре два дана.

Николић је изјавио после да није изненађен једногласном одлуком Председништва СНС-а да Вучић буде председнички кандидат странке, пише лист, али српски медији су јавили да је због те одлуке био прилично бесан, иако је само неколико сати раније изјавио да се нема намеру да се кандидују против Вучића.

Јутарњи je пренео и информацију Танјуга да је Вучић на питање за коментар Николићевих намера ћутао, као и изјаву шефа дипломатије Ивице Дачића који каже да је, ако је то тачно, Николићева одлука срамотна и да ће он и други коалицијски партнери само још жешће стати уз Вучића.

У Србији следи прави политички хаос, а председнички избори су врло неизвесни, тврди лист, наводећи да се спомиње могућност да се Вучић повуче из трке због мира у кући и нагло смањене шансе за победом.

Ако се то и не догоди, те се отвори фронт према Николићу (као што је Дачић већ учинио), избори постају потпуно неизвесни - победу у првом кругу нико неће остварити, а Вучићу се и другом кругу, којег је силно желио избећи, могу супротставити и Јеремић и Николић, а чак и Шешељ, закључује лист.

"Лудница у Србији: Николић објавио кандидатуру, Дачић бесан, Шешељ дивља, а Вучић само ћути" - овим речима је портал Индекс описао најновије вести из Србије.

Портал наводи да није требало много да крену реакције на Николићеву одлуку.

Преноси информацију Танјуга да је успео да ступи у контакт с председником СНС-а и премијером Александром Вучићем и да је он, на питање о кандидатури Томислава Николића, ћутао и није дао никакав коментар.

И док је Вучић без коментара, министар спољних послова Ивица Дачић је бесан, наводи Индекс.

Изјавио је да "ако је истина да се Николић кандидидовао, срамотно је да се придружио плејади кандидата против Вучића", наводи портал.

Војислав Шешељ, откад је објављена вест о Николићевој кандидатури, не престаје да објављује постове на Твитеру, наводи Индекс: "Томо ти си основао СНС па имаш право и да га растуриш", "Колико ће га његових факултетских колега подржати", "Проблем је што Тома Николић уз попис бирача има и попис преминулих".

И хрватаска агенција Хина пренела је вест српских медија да ће се Николић кандидовати.

Наводи се Николићева изјава да није изненађен исходом гласања на састанку Председништав Српске напредне странке.

На питање новинара је ли одустао од кандидатуре, Николић је кратко одговорио: 'Договорићемо се'", наводи Хина.

И македонска агенција МИА пише да Томислав Николић планира да се надмеће за председничку функцију чак и након што је Вучић најавио да ће ући у трку.

МИА наводи да српски медији извештавају да је Николић одлучио да изазове лидера СНС-а јер није био задовољан начином на који је скрајнут у корист Вучића.

Николића је наводно изнервирало и то што је и његов син подржао Вучића.

МИА подсећа да се Вучић захвалио Николићу за подршку у претходних пет година и наводи његову изјаву да они коју буду гласали за њега, гласаће у за такође и за Николића, али да је процењено, узимајући у обзир неопходност политичке стабилности, да би три до четири одсто гласова могло да буде пресудно.

Такође се наводи Вучићева изјава да воли Николића, али да Србију воли више.

И агенција Фена је пренела ту вест, подсетивши да је Николић током обележавања Дана државности, изјавио да Србија "нема права да се одрекне давно наслеђених вредности" и истакао да "нема узмицања ни повлачења чак и када ветрови хоће да вас сломе".

Балкан се диже у фронт против Сороша!

Пре недељу дана СНП – Наши, покренуо је акцију „Стоп операцији Сорош“, која је наишла на позитивне реакције у српској јавности, али и у читавом региону.

Као што је познато слична акција је покренута и на територији Македоније, што указује да деловање Сорошевих криминалних испостава превазилази националне оквире.

Узрок рађања овог бунта је вишегодишње присуство Сорошевих испостава и агентура које су на све могуће начине радиле на урушавању институција земаља у региону и шире у свету.

У то име позивамо све братске и сестринске организације у земљама Балкана да устану и да се напокон законским путем стане на крај отвореним непријатељима наших народа и држава. Време је да устану Србија и Балкан у борбу против највеће пошасти која попут канцера разара наше државе. Фондација Сорош и њене НВОиспоставе отворено и без имало срама раде на урушавању држава које нису по вољи Џорџа Сороша, и њихово деловање усмерено је против интереса грађана читавог Балкана.

СНП Наши, овом приликом позива и све грађане Србије да подрже акцију коју смо покренули у интересу очувања националних интереса, институција и Устава наше земље. Такође позивамо власти Републике Србије да кроз законске оквире донесу забрану рада свих невладиних организација које се финансирају из иностранства, а баве се политичким активностима, у овом случају Сорош Фондације.


Информативна служба
Снп „Наши“

Заустављeно Ђукановићево и Катнићево лудило: Нема хапшења лидера ДФ-а! (ВИДЕО)

Врховни државни тужилац Ивица Станковић тражио је од Миливоја Катнића да не одређује притвор посланицима Демократског фронта (ДФ) Андрији Мандићу и Милану Кнежевићу.

То су саопштили из кабинета ВДТ-а објашњавајући да је Станковић главном специјалном тужиоцу дао обавезујуће Упутство за поступање.

„Поводом захтјева Главног специјалног тужиоца за одобрење за кривично гоњење и одређивање притвора поднијетог Скупштини Црне Горе, против А.М. и М.К., посланика Скупштине Црне Горе, због постојања основане сумње да су извршили кривично дјело- стварање криминалне организације, на основу Закона о државном тужилаштву, Врховни државни тужилац Ивица Станковић, дао је Главном специјалном тужиоцу обавезујуће Упутство за поступање. У Упутству се наводи да, имајући у виду претпоставку невиности и претпоставку у корист слободе, у конкретном случају не треба предлагати одређивање притвора против наведених лица, као изузетну мјеру за обезбјеђење њиховог присуства, како би се без постојања разлога за одређивање притвора (чл.175 ЗКП) избјегла неодговарајућа примјена мјера притвора. У Упутству о поступању Врховни државни тужилац Ивица Станковић навео је да се сходно Уставу Црне Горе, Законику о кривичном поступку и међународним стандардима притвор примјењује само када је строго неопходан и када представља крајњу мјеру“, наводи се у саопштењу.

Мандић: Станковић се укључио у задњем моменту

“ВДТ се укључио се у задњем моменту. Мислимо да је то важна ствар за све грађане у Црној Гори. Миливоје Катнић је овај случај измјестио из правне у личну раван гдје владају емоције”, казао је Мандић и подсјетио да је ДФ дуго позивао ВДТ-а да се укључи у тај случај као и да су истицали да се Црна Гора налази на ивици сукоба. 

Он је нагласио да ДФ не планира нигдје да бјежи.

“Црна Гора је наша кућа у којој се осјећамо комотно”, навео је он.

Милан Кнежевић је истако да ДФ није пријетња по Уставни поредак Црне Горе.

“Не стидимо се ни због чега јер смо указали да се Црна Гора налази на ивици сукоба”, рекао је Кнежевић.

Након конференције за новинаре, ДФ је напустио просторије Скупштине гдје су раније данас одлучили да чекају исход ситуације.

Izvor/ in4s.net

Predsednički izbori u Srbiji: Izdajnici trče još jedan krug!

U Srbiji je uveliko u toku predsednička kampanja.

Poznati su gotovo svi kandidati, i mala je šansa da se u trku umeša neko koga već nije u opticaju kad su u pitanju analize i prognoze.

Doneta je odluka i o kandidatu vladajuće stranke, jednoglasnom odlukom, po želji i preporuci jednog čoveka.

Na predstojećim predsedničkim izborima narod će imati priliku da glasa, ali mu nije data prilika da bira.

Jer, da jeste, drugačija bi ponuda bila. Kad se trenutni kandidati propuste kroz sito svih istraživanja javnog mnjenja, u njemu će ostati ono što se već naziva "ozbiljnim" kandidatima, a svaki od njih bez ozbiljnog i konkretnog programa, pa se stiče utisak da ih čvrsto veže samo jedan zajednički imenitelj.

Svaki od njih je na ovaj ili onaj način doprineo izdaji srpskih nacionalnih interesa.

Pitanje za svakog glasača nije hoće li izaći na izbore, ili neće, nego da li će da glasa ili da bira.

Ako nema mogućnost da bira, preostaje mu samo da glasa za manje zlo, preciznije rečeno - za manjeg izdajnika.

Ako, je moguće izdajnike deliti na manje i veće, onda je to ono što je šaroliko u ponudi kandidata za predsednika Srbije. 

Rezultat je iskustveno poznat. Malo zlo, je zlo koje još nije dobilo priliku da poraste. A, ima li bolje prilike za rast od pobede na predsedničkim izborima?

Dakle, glasali ili ne, izbora svakako nemamo. Imamo glasanje, a da bismo mogli i da biramo, i ponuda bi morala da bude adekvatna.

Ovako - sve go izdajnik do izdajnika. Pa ko voli, nek izvoli. Ovo je kažu "slobodna" zemlja.

Jordan Milunović

KRIK: Marija Mali o poslovima bivšeg supruga: ofšor, skrivena imovina, Savamala

„Pošto nije mogao drugačije da objasni poreklo 95 hiljada evra, Siniša i njegov advokat došli su na ideju da prikažu da sam ja našla novac posle smrti oca.“

Nakon razvoda od gradonačelnika Beograda, Marija Mali izgubila je starateljstvo nad decom. Prijavu koju je zbog fizičkog napada podnela protiv bivšeg supruga sud je odbacio, a otpuštena je i s posla. Tabloidi su je lažno optuživali, a ona tvrdi da joj bivši suprug Siniša Mali i dalje upućuje preteće poruke, podsećajući je na moć koju ima. Pojavljivanje u javnosti za nju je, kako kaže, poslednja linija odbrane. U intervjuu za KRIK ona govori o ponašanju bivšeg supruga posle razvoda, ali i kako je bila primorana da učestvuje u sumnjivim poslovima u koje ju je tokom braka uključivao. Tako je bila ucenjena da mu pomogne da slaže Agenciji za borbu protiv korupcije o svojim prihodima. Postavljao ju je na mesta direktora predstavništava ofšor kompanija, bez objašnjenja čemu neke od tih firmi služe. Ona sada otkriva detalje o imovini koju Mali ne vodi na svoje ime, o njegovom učešću u slučaju Savamala i drugim sumnjivim poslovima. Marija Mali je za većinu tvrdnji pokazala dokaze u vidu prepiski, overenih izjava, računa i drugih dokumenata.


Jedna od najneugodnijih situacija, kako je Marija Mali objasnila, bila je kada ju je bivši suprug naterao da potpiše lažnu izjavu o prihodima namenjenu Agenciji za borbu protiv korupcije. Na taj način, Mali je prikrio 95 hiljada evra – novac čije poreklo nije mogao da objasni državnoj instituciji.


„On je kao funkcioner bio dužan da podnosi izveštaje koji se ne tiču samo njega, nego i mene. Agencija je videla razliku u količini novca koji sam trošila i plate koju sam primala u ’Henkelu’.“


Marija je za KRIK objasnila da je to novac koji je Siniša Mali donosio u kešu i davao joj da uplaćuje na svoj račun, a onda ga je ona trošila sa svoje kreditne kartice na potrebe porodice. Razlika od 95 hiljada evra nastala je u periodu od 2013. do 2016. godine. Siniša Mali supruzi nikada nije objasnio odakle mu keš. Deo para joj je predavao u evrima, deo u dinarima.


„Kada god sam zadužila svoju kreditnu karticu, Siniša mi je dao novac kojim sam oplatila zaduženje i tako se napravila razlika u potrošnji u odnosu na moju zaradu. Ja sam bila majka troje dece i brinula o njima, kući, porodici, dok je on brinuo o finansijama. Ono što je želeo sa mnom da podeli, delio je. Od trenutka kada je počeo da radi za vladu, mislim da je 90 odsto stvari prestao da deli sa mnom. Zato su se naši odnosi pogoršali. Ja više nisam imala uvida u to šta Siniša radi, s kim se viđa. Pretpostavljam da su to bile, ne znam, poslovne tajne, da ne sme supruga da zna. Dok je radio i imao svoju privatnu firmu, koliko-toliko sam i znala.“


Pošto nije mogao da objasni poreklo tih 95 hiljada evra, Siniša Mali je sa advokatom osmislio alibi da zavara Agenciju, kaže Marija. Odlučili su da iskoriste činjenicu da joj je nedavno preminuo otac.

„Siniša i njegov advokat Igor Isailović došli su na ideju da prikažu da sam posle smrti oca pronašla novac koji sam potom koristila za svakodnevne potrebe. Stigla mi je poruka od Isailovića: ’Marija, treba da potpišeš izjavu za Agenciju za borbu protiv korupcije’. Rekla sam: ’Ne dolazi u obzir, ne želim da radim takve stvari’. Imam tu prepisku sa njim. Onda sam otišla kod Siniše u kabinet i rekla mu: ’Nemoj to da radiš’, ali je on upotrebio svoje pregovaračke sposobnosti da mi objasni kako je to jako bitno zbog dece. Da ja time moram da zaštitim decu. Ja sam, naravno, pre svega, majka.“

Novinarima KRIK-a pokazala je izjavu overenu kod notara. Agencija za borbu protiv korupcije, kojoj pokušava da se požali da je izjava pod njenim imenom lažna, mesecima odbija susret sa njom.

„U četvrtak sam poslednji put zvala i rekli su da nikog nema i da zovem u ponedeljak.“

Skrivena imovina

Marija objašnjava da tokom razvoda nije bilo jednostavno podeliti imovinu pošto Mali ne vodi sve na svoje ime.

Podelili su ono što se u papirima vodilo na Sinišu – dva spojena stana u luksuznom beogradskom kompleksu „Oaza“ pripala su Mariji Mali, a stan u Bugarskoj ostao je njemu. Siniša je, međutim, zadržao ostale stanove koji nisu bili upisani na njegovo ime.

Marija Mali je novinarima KRIK-a ukazala na još tri nekretnine kojima raspolaže njen bivši suprug – još jedan stan u „Oazi“ i dva apartmana na Kopaoniku, na atraktivnoj lokaciji u središtu ovog turističkog centra, nedaleko od prvih staza za skijanje. Ovih stanova nema u njegovom imovinskom kartonu na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije.

„Za treći stan u „Oazi“ data je kapara od 100 hiljada evra 2009. godine. Stan nije na Sinišino ime, ali on raspolaže tim stanom. Plaćali smo račune za taj stan. Znam samo da je stan bio pod sudskim sporom zbog čega nije u celosti isplaćen pa ne može da se uknjiži i zbog toga nije prijavljeno Agenciji. Isto tako nije prijavio ni stanove na Kopaoniku.“

Pomenuti apartmani na Kopaoniku nisu upisani u katastar i na taj način nije moguće utvrditi u čijem su vlasništvu. Marija je novinarima KRIK-a pokazala račune za komunalije, održavanje i telefon koji se vode na ime Siniše Malog.

„Jedan stan na Kopaoniku se vodi na ime Sinišinog oca i koristili smo ga i pre nego što su se deca rodila, negde 2004. godine. Znam samo da su stizali računi i da smo ih uredno plaćali. Svake zime smo gore provodili po minimum mesec dana. Sve naše stvari i dan danas stoje tamo. Drugi stan na Kopaoniku čak ni ja sama ne znam na koga se vodi. U njegovom vlasništvu je od 2014, kada je postao gradonačelnik. Zato se ne vodi ni na čije ime. Ja sam išla da ga sređujem, krečim, unosim nameštaj. Kada je bila podela imovine, to je Siniša zadržao.“

Marija Mali veruje da Siniša poseduje još nekretnina, za koje ona ne zna. Kaže da je tek nakon KRIK-ove priče saznala da je učestvovao u kupovini 24 apartmana na bugarskom primorju. Znala je za samo jedan od tih stanova u kojem letuju od 2009. godine. Seća se da joj je jednom prilikom rekao da planira da uđe u taj projekat, ali ju je kasnije obavestio da je od toga odustao. Dokumenta do kojih su došli novinari KRIK-a pokazuju da je Mali kao predstavnik dve ofšor kompanije kupio ove luksuzne nekretnine u Bugarskoj vredne oko pet miliona evra od Srđana Dabića sredinom 2012. godine.

„Oni su duže vreme pre toga bili prijatelji. Zajedno su radili u ’Lukoilu’ neko vreme i kada je Srđan Dabić došao na ideju da pravi kompleks na Crnom moru u Bugarskoj, ponudio je Siniši da bude partner u tom projektu. Ono što sam tada čula od Siniše jeste da je on to odbio, lično mi je rekao. To je nešto što ja očigledno nije trebalo da znam. Čim smo se venčali, rekao mi je: ʼPrijatelji su me savetovali da nikada ništa ne stavljam na svoje ime’, da ne bi, između ostalog, pri razvodu morao da imovinu deli sa suprugom. Zato je i stavlja na ofšor kompanije. Nijedna nekretnina koju smo ikada kupili nije bila ni na moje ime“, ispričala je Marija za KRIK.

Siniša Mali sada traži i reviziju podele imovine – da mu se vrati stan u „Oazi“ koji je pre toga ostavio Mariji Mali.

„Pokušava da dokaže da je bio pravno neuk i da to uopšte nije trebalo da deli sa mnom. Pokrenut je postupak i već je bilo prvo ročište.“


Ofšor poslovanje
KRIK je do sada otkrio nekoliko ofšor kompanija i tajnovitih transakcija iza kojih stoji gradonačelnik Beograda. Neke od njih, poput ofšor kompanije „Busby Financial Corp.“ sa Britanskih devičanskih ostrva, povezane su i sa Marijom – bila je direktorka njihovih predstavništava u Srbiji. Marija za KRIK otkriva da je svrha ove firme bila da se izbegne plaćanje poreza na kupovinu automobila.


„Na tu firmu se vodio naš porodični auto koji je bio kupljen u julu 2008. godine. Prema mojim tadašnjim saznanjima, prebačen je na tu firmu da se ne bi platio porez koji plaćate kada kupite automobil. To je skuplji automobil, ‘mercedes’ G klase, sedam sedišta. Postoji rok koji treba da prođe da ne mora da se plati porez. Onog trenutka kad je istekao taj rok, Siniša je automobil prebacio na moje ime. On je prijavljen Agenciji.“


Marijinu priču potvrđuje punomoćje koje je firma „Busby“ izdala Sinišinom advokatu Isailoviću u kom piše da je ovlašćen da obavi „pravne radnje za uvoz automobila.“


Marija je bila i direktorka predstavništva ofšor kompanije „Alessio Investmenst Ltd.“ za koju ne zna čemu je tačno služila.


„To su bile transakcije koje Siniša radi, a u koje se ja nisam razumela. Ja sam tada bukvalno samo potpisivala papire koje su mi on i advokat dali.“


Iako važi za eksperta u oblasti finansija i poslovanja, Siniša Mali je često ostavljao tragove na dokumentima koji ga vezuju za sumnjive poslove.


„Na sebe je najmanje obraćao pažnju, najmanje se možda udubljivao u poslove koji su u vezi sa njim samim. On se drugima više posvećivao, za sebe je mislio da je sve pod kontrolom.“

Za gradonačelnikovog advokata Igora Isailovića kaže da mu je najbliži saradnik i da poznaje sve poslove Siniše Malog.


„Igor je radio kao advokat u ʼGrand kafiʼ i tamo su se upoznali kada je Siniša bio zadužen za pregovore o prodaji te firme. Isailović je tada bio na početku karijere i Siniša ga je uzeo pod svoje i naučio poslu. Isailović je potom izašao iz grupe advokata sa kojima je radio i osnovao svoju firmu. Od tada ne postoji nijedan posao koji je Siniša ikad uradio, a da on nije učestvovao.“


Nakon što je Mali došao na vlast, Isailović je postao blizak Srpskoj naprednoj stranci. Bio je jedan od najistaknutijih koji su, uprkos protestu svojih kolega, podržavali uvođenje notara. Isailović je kompaniju osnivao i sa Anom Brnabić, ministarkom državne uprave i lokalne samouprave, kako je KRIK nedavno otkrio u bazi imovine političara.


Marija kaže i da je upućena u slučaj „Compost Group“. Podsećamo, KRIK je otkrio da je ova firma u vlasništvu porodice Mali nelegalno prisvojila 10 hektara državne zemlje kod Vršca i na njoj pokrenula proizvodnju komposta, materije za uzgoj šampinjona. Čeka se odluka Privrednog suda u Pančevu hoće li se zemlja vratiti državi. Vlasništvo ove firme Mali je sredinom 2013. preneo na Ivicu Đolića, dok Marija tvrdi da je gradonačelnik Beograda i dalje njen vlasnik.


„Firmu je uglavnom vodio Sinišin brat. U nekom periodu se uključio Ivica Đolić kao neko ko je prodavao kompost po Srbiji. Đolić je suprug moje kume – ja sam ga preporučila. On je samo fiktivno vlasnik, ali činjenica je da je to Sinišina firma. Od trenutka kad je ušao u celu ovu priču s politikom, niti je imao vremena više time da se bavi, niti je njegov brat imao vremena. Oni su u potpunosti to zanemarili, ja mislim da je ta firma apsolutno propala. Neki naš interni dogovor bio je da kad on proda ’Compost Group’, da će meni dati pola tog novca. Više se ne nadam da će on to ikada podeliti.“


Savamala

Marija Mali objašnjava da se Siniša Mali veoma promenio od kada je postao gradonačenik i postao politički moćan.


„Nešto se drastično promenilo u tom čoveku. Mene je fizički napao i u istom mesecu je došlo do rušenja grada u Savamali. Neki osećaj dominacije, vlasti i moći verovatno je došao do vrhunca – ’Ja sad mogu sve’.“


Odmah posle bespravnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Savamali, Marija Mali kaže da joj se bivši suprug pohvalio da je učestvovao u rušenju. Uradio je to, navodi, da otkloni smetnje izgradnji kapitalnog projekta.


„Ja sam sa decom u to vreme bila u Crnoj Gori. Imali su nekoliko dana raspusta. Izbori su bili 24. aprila, on je odmah sutradan došao avionom. Ispričao je to kao najobičniji događaj. ’Imao sam problem, neki nisu hteli da se isele. Organizovao sam akciju raščišćavanja. Došli su ljudi u sred noći, malo tamo nešto polupali. Ništa strašno nisam uradio, ali eto sve sam ja sâm organizovao, izveo sam akciju’. To su bile, po njegovim rečima, neke barakice tamo, kolibice. U tom trenutku to uopšte nije trebalo da bude nešto što će da odjekne kao bomba u medijima. Uopšte se nije pretpostavilo da može bilo ko da primeti da se rušilo. Valjda dok je trajala ta izborna euforija, dok je narod slavio, radovao se pobedi premijera, taj događaj je trebalo da padne u senku. Meni jeste imenovao firmu koja je to uradila, ali ne bih sada o tome. Siniša je imao zadatak da očisti taj prostor jer je ispregovarao sa Arapima da tu izgrade ‘Beograd na vodi’.“


Kaže da joj je Siniša rekao ime kompanije čijim se bagerima rušilo, ali taj detalj nije želela da iznese u javnost.


„Sudija je moja“

Glavni motiv zbog kog je Marija Mali pristala da za KRIK javno govori o svom bivšem suprugu jeste sudski postupak kojim je ona nakon razvoda izgubila starateljstvo nad njihovom decom.


„Izgubila sam starateljstvo nad troje dece na najbrutalniji način. Obraćala sam se mnogima. Nigde nisam naišla ni na kakvu pomoć, zaštitu, savet. Gde god da odem, ili neće da me prime, ili jednostavno neće niko ni da me sasluša. Obraćala sam se premijeru, Centru za socijalni rad i na još nekoliko adresa.“


Nakon što su se sporazumno razveli novembra 2015, Marija i Siniša Mali nastavili su da se u javnosti predstavljaju kao da su i dalje u braku. Na to je, kako kaže, bila primorana.


„Činjenica je da se on nepunih godinu dana posle razvoda ponašao kao da smo mi u braku. Nisu ni deca smela da znaju. Mi smo u javnosti glumili idealan par“, kaže Marija Mali.


Ona je u međuvremenu protiv bivšeg supruga podnela krivičnu prijavu zbog nasilja, osnosno situacije u kojoj ju je on, kako tvrdi, napao u njenom stanu „pred decom i ženom koja je tada radila kod nas“. U isto vreme, Siniša Mali podneo je i prijavu protiv nje za lažno prijavljivanje. Marijina krivična prijava je odbijena, a nije joj poznato šta je bilo sa njegovom.


„Ne želim da trpim nasilje i obratila sam se Centru za socijalni rad, gde su mi rekli da protiv nasilnika moram da podnesem krivičnu prijavu. I tad je nastavio da preti, da govori: ’Nemoj to da radiš. Ako uradiš, ja ću da te uništim, uzeću ti decu.’ Pošto sam ipak podnela krivičnu prjavu, on je uradio sve, na sve moguće načine, i dobio starateljstvo nad decom…. Da mi se osveti.“


Po rečima bivše supruge beogradskog gradonačelnika, pretnje koje je od njega dobijala bile su „svakakve“.


„Nije tada konkretizovao da će objaviti bilo šta u medijima, ali mi je rekao ’Nemaš šanse. Sudija je moja. Specijalni tužilac mi je dao savete šta da radim.’ Žena koje je prisustvovala nasilju neće da svedoči u moje, nego u njegovo ime, znači nemam svedoka… ’Otići ćeš u zatvor na tri godine za lažne optužbe za nasilje’ i ’Ti nemaš nikakve šanse’.“


Marija Mali kaže da joj je najteže zbog troje zajedničke dece koja više ne žive s njom.


„Tata je najmanje sa njima i ta deca su potpuno, potpuno sama. Ja ih viđam četiri sata nedeljno i svaki drugi vikend. I on odlazi sada u drugu krajnost i sada mi na brutalan način dokazuje koliko je moćan. ’Pa, ja sam ti rekao. Zašto si išla protiv mene? Vidiš šta ti se sada desilo?’ Ali nije svestan da deca preživljavaju velike traume i da radi na njihovu štetu. U stvari, on je decu iskoristio kao sredstvo do cilja. Cilj je bio da uništi mene.“


Gradonačelnik Beograda Siniša Mali više od godinu dana odbija da pristane na intervju za KRIK.


Izvor/Krik

Najlekovitija biljka

Žalfija, kadulja ili latinski Salvia officinalis (od reči salvare, što znači spasiti ili lečiti) svakako je jedna od najlekovitijih biljaka.

Njeno dejstvo je antibakterijsko i antigljivično, što je dokazala i moderna nauka.

Žalfija pročišćava krv, snižava nivo glukoze u krvi, poboljšava pamćenje i koncentraciju, smiruje, osvežava, a deluje i kao analgetik i za snižavanje telesne temperature. 

Pored toga, žalfija je efikasno sredstvo za lečenje afti, neugodnog zadaha i problema sa desnima.

Žalfija pomaže i radu creva i želuca, a povoljno utiče i na cirkulaciju, ženske tegobe, rad bubrega.

Žalfija se oduvek koristi za lečenje mnogih bolesti i tegoba, a veliki značaj i primenu ima i kao začinsko bilje.

Država sirotinji "deli" stanove?!

Pixabay

Pod plaštom nagradne igre, a sve u cilju borbe "protiv" sive ekonomije, država je raspisala konkurs za najsavesnijeg sakupljača fiskalnih računa.

I gle, čuda! 

Akcija za suzbijanje sive ekonomije pretvorila se u podsticanje iste.

Na aukcijskim sajtovima pojavili su se oglasi za preprodaju fiskalnih računa!

Pred poštama Srbije tapkaroši preprodaju besplatne koverte.

Sve u svemu, lažna naroda za sirotinju, spinovanje o velikodušnoj državi, gužve u poštama, otimanje oko besplatnih koverata, do groba zahvalna kasirka kojoj kupac "pokloni" fiskalni račun....

...i na kraju, kad se podvuče crta, preko koje se nikad nije smelo preći, dobija se slika još jedne nedostojne manipulacije, koja je trebalo da ovu vlast predstavi kao velikodušnu, i zabrinutu za rastuću sivu ekonomiju.

Za to vreme se gospodin i gospođa Mali, besomučno otimaju o imovinu isto te sirotinje, koju su zgrnuli u stanove, apartmane, firme, vile i automobile. 

Protiv takvih se ova država ne bori, njoj su za sivu ekonomiju krivi oni koji prodaju trice na kartonskim kutijama, i naravno sirotinja koja ne uzima fiskalne račune, nego ih ostavi na savest isto tim tajkunima - vlasnicima tržnih centara.

Šta je sledeće?

Kojim će poniženjem častiti i zaigravati ovaj siroti narod?

Sva je prilika da će se neko od "boraca" protiv sive ekonomije dosetiti da uvede obavezu izdavanja fiskalnih računa i za ono što se pronađe u kontejnerima.

Jer, kad je borba protiv sive ekonomije - sva sredstva su dozvoljena, osim naravno da se krivci potraže tamo gde oni stvarno i jesu. Među prvima i najopasnijima su baš oni kojima je na pamet i pala ova ujudurma sa fiskalnim računima.

J.M.

ГЛАС МОСКВЕ: Ево како је СРПСКА ВЛАДА СПРЕЧАВАЛА РУСИЈУ да јој помогне око Космета

Pixabay

Од септембра 2010. године договором Тадић-Јеремић-САД преговори су предати у надлежност Европске уније. Влада од 2012 је наставила истим путем.

Спремност Руске федерације да Србији помогну око решавања питања статуса Косова и Метохије никада није довођена у питање. Руски званичници су више пута наглашавали да пријатељство и заједнички интереси два народа подразумевају и велику подршку Србији на дипломатском плану.

„Бриселски“ преговори које српске власти воде са приштинским привременим институцијама су доспели у ћорсокак. Мрвице које Србији понуђене кроз „Заједницу српских општина“ су последица измештања преговарачког процеса из Уједињених нација у Европску унију.

Ово је заправо био амерички стратешки маневар, будући да у Савету безбедности УН имају Руску федерацију и Кину, које су више пута потврдиле да територијални интегритет држава чланица УН не сме бити прекршен.

То значи да је Американцима било важно да се преговори са сепаратистичком структуром из Приштине одвијају без присуства Руса, чиме би притисци на Србију били снажнији и делотворнији.

Високи руски званичник нам је потврдио овакав развој ситуације уз напомену: „Српска влада је у септембру 2010 године предложила да Генерална скупштина УН донесе резолуцију о којој ће децидно бити наведено да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања. Након тога је уследио притисак Запада, па је српска дипломатија на челу са тадашњим министром Јеремићем попустила и избацила тај део из предлога резолуције.“

Наш саговорник наставља и подсећа да у првом предлогу резолуције није ни било помена о ЕУ као посреднику у преговорима, и констатује „тим првим предлогом су стране у преговорима позване да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем мирног дијалога, у интересу мира, безбедности и сарадње у региону, као и да се Генералној скупштини предложе даље активности око решења о проблема.“

Тада ступа на сцену познато америчко „убеђивање“, па је српска Влада подлегла притиску и заједно са 27 држава чланица ЕУ (Хрватска тада још није била члан ЕУ) подноси Генералној скупштини драстично измењени текст резолуције, у коме фактички српска влада и Запад позивају ЕУ да буду посредници у дијалогу.

Руски представник на Генералној скупштини Ујединњених нација (Александар Панкин) приликом гласања и изјашњавања о тој „новој“ резолуцији није желео да „досипа со на рану“ српским дипломатама, и констатовао да постоји консензус Србије и ЕУ око питања преговора, али је зато врло јасно ставио до знања да улога Савета безбедности у том процесу не сме бити доведена у питање.



Господин Панкин је тада, на Шездесет четвртом заседању (120. пленарна седница Генералне скупштине УН), 9. септембра 2010, изјавио следеће:

„Принципејални став Русије по питању Косова остаје непромењен. Ми чврсто верујемо да Резолуција Савета безбедности 1244 (1999) остаје потпуно на снази и даље обавезујућа за све као међународнo-правни основ за решавање косовског питања. Савет безбедности и даље има водећу улогу у Косовским преговорима. Мислимо да је важно да Стране наставе дијалог у погледу споразума око Косовског проблема. Значајну улогу у омогућавању тог процеса ће наставити да игра Мисија УН на Косову на основу мандата који јој је дат од стране Савета безбедности.“

Став Руске федерације и пружена рука за враћање преговора под окриље УН још увек постоји и никада није довођен у питање.

На српској влади и властима је да ту руку прихвате и омогуће да се процес преговора води под окриљем и пред очима целог цивилизованог света.



ИЗВОР: Глас Москве

————

13.2.2017. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Napisao je "Natašu" i "Umiru jeleni", a njegove poslednje reči nateraće vam suze na oči

Rok muzičar i frontmen grupe ''Poslednja igra leptira'' Nenad Radulović, poznatiji kao Neša Leptir preminuo je 1990. godine, ali njegovi legendarni hitovi i dalje žive. Njegove numere i danas često možemo čuti i u brojnim muzičkim takmičenjima.


Neša Leptir ili Nenad Radulović rođen je u Beogradu 13. septembra 1959. godine. Kao mladić bavio se sportom, ali je ubrzo shvatio da devojke više vole muzičare, a i bilo mu je draže da provodi večeri sa društvom na obalama Dunava uz gitaru i vino.

"Bio je poseban od kada se rodio, sa nepunih pet godina imao je neki svoj svet, voleo je muziku i svaki ton, gde god nešto udari. Krasila ga je neiscrpna energija, radost, igra, a život mu je bio baš onakav kao što je i govorio: 'Savršeno organizovani haos'. Bio je veoma emotivna osoba i sve što je pisao zapravo su balade. Tek kasnije je pojedinim pesmama dodavao brže ritmove. Obožavao je da se druži, masovno su se okupljali na keju, živeli su uz gitare i vino... Veoma se plašio leptira! Molila sam ga, kumila, kupovala mu poklone, ali nikada nije smeo da mu priđe", rekla je njegova majka u jednom intervjuu, a prenosi "Prva.rs".


Voleo je društvo i činio je sve da se oni dobro osećaju.


"Osamdesetih godina se družio sa više od 80 ljudi, svi zajedno su odlazili na Savu i Dunav, donosili su i po šest ili sedam gitara, svako je imao neki svoj performans u to vreme, a sve je to rađeno samo za društvo i okolinu", objasnio je jednom prilikom njegov brat Željko Radulović.


Neša je karijeru započeo kao pevač i vođa pop-rok benda "Poslednja igra leptira" 1979. godine.

Sve se spontano dešavalo, potekli su bukvalno iz naroda, nije ih projektovao neki menadžer, svirali su na ulici, voleli su da prave performanse na otvorenom, noću, ispred FDU-a...

Svoje nastupe voleo je da započne stihovima: "U mojoj gitari živi jedan leptir i mnogo je stvari koje nas vežu, kad dođu kiše i zima tuge i meni i njemu krila se stežu".

Njihov prvi album "Napokon ploča" pojavljuje se 1982. godine. Pesme "Nataša" i "Vrati se" postaju klasika jugoslovenske pop produkcije svih vremena. Bez ijednog plakata, bez reklame, grupa u roku od nekoliko meseci petnaest puta puni veliku salu Doma sindikata.

Tako počinje bajka i veliki uspon ove grupe.

Njegova majka je jednom ispričala: "Često je umeo da zaboravi gde je ostavio ključeve od stana, pa je tako jednom u Domu sindikata, pevajući 'Natašu', na stihu 'ostao je ključ od stana' uzviknuo: 'Ej, mama, ključ je kod komšinice'. Svi su počeli da se smeju, misleći da se radi o šaljivoj upadici, a ja pokrila rukama lice... Džep mu je uvek bio prazan, govorio je: 'Ma, biće para...', a onda je dolazio kod mene da mu dam dve crvene".

Druga ploča i hitovi "Dvadeset i dve", "Sličuge", "Hvala ti", stižu 1983. godine. Nakon trećeg albuma "Opet ploča - srce od meda" i četvrtog izdanja "Grudi moje balkanske" 1986. godine obeležili su hitovi "Umiru jeleni", "Grudi balkanske", "Taksi", "Krug"…

Peti album "Zajedno smo piškili u pesku" objavili su 1987. godine, a krajem 1989. godine Neša objavljuje solo album, parodiju na narodnjake "Niko nema što Piton imade" i postaje Slobodan Đorđević Piton.

To je bilo i poslednje što je uradio u svojoj jedinstvenoj karijerii, a onda se Leptir razboleo i umro od tumora.

Samo dan pred smrt na lekarskom receptu ostala je zapisana njegova rečenica koju i dan danas mnogi pamte: "Vreme sada stoji, pa o večnom mraku ne razmišljam. A, kad dođe vreme za putovanje, kupiću karte za dobra mesta".

Neša Leptir je zauvek odleteo 12. februara 1990. godine, a samo dvadeset minuta pre nego što će umreti, brat Željko ga je pitao kako je, na šta mu je Neša odgovorio: "Pa, ne mogu baš da igram fudbal".

Životi poznatnih ličnosti su po prirodi intrigantni, pa se nakon njegove smrti govorkalo da su uzrok smrti alkohol i droga.


Nešina majka se godinama trudila da demantuje priče koje su kružile, i pritom dodala: "Veoma mi je smetalo što se svašta pričalo, da je umro od droge, da je pio… A on je tek u 27. godini popio prvu čašicu…

Izvor/kutaknet

ЈАЊИЧАР

www.vaseljenska.com/


Београд – Пре неколико година, новинар београдског недељника „Време“, Љубомир Живков, овако је описао Душан Јањића, опскурну сподобу која се у јавности представља као политички аналитичар: „…Кад год упалим радио, Душан Јањић, па Душан Јањић, Душан Јањић из форума за то и то, сматра то и то. Питам ближње, какав је то форум, па за етничке односе, ма чије односе..?“

Дошло је време да се и то сазна. Наиме, Душан Јањић је кључни човек Александра Вучића у противуставној акробацији посредног признавања албанске државе на Косову и Метохији и главна веза са Хилари Клинтон и њеним политичким подземљем.

Јањић је постао члан Савеза комуниста 1968. године, а неку годину касније и сарадник дугоухе Службе која га је и сместила у кабинет ондашњег градоначелника Београда Бранка Пешића. Тамо је упознао сличног себи, Слободана Милошевића, који га је опчинио. Био је и шеф кабинета Ивице Рачана, хрватског члана Председништва СКЈ. И то је трајало годинама, све док Милошевић није пао. Онда је побегао у странку по имену Социјалдемократија, коју је водио покојни генерал Вук Обрадовић, а коју је он након његове смрти уништио. Опљачкао. Тада су га многи добро запамтили. Један га је назвао лопурдом, јер је донацију од 5.000 евра, потрошио на своја лична задовољства. Други је поднео кривичну пријаву против њега због неког фалсификата. Трећи је тражио његову смену јер је потписао уговор о сарадњи са ратним злочинцем Рамушем Харадинајем.

Гурао се Јањић након слома Југославије по разним европским покретима, све док се није докопао Коштунице, па Тадића и коначно Вучића. Онда је једна Јањићева стара изјава код садашњег Вође добила снагу политичког манифеста. Наиме, овај самозвани политички аналитичар рекао је и овако нешто, након једне од својих посета америчким службама:

„…Стекао сам утисак да је велики проблем што у САД у ствари немају поверења у наше политичаре, јер су им они када им је била потребна помоћ око Косова обећавали разне ствари. Они имају утисак да их наши политичари лажу, а имају и неке неоствариве захтеве као што је, на пример, подела Косова. Наш план је да радимо на унутрашњој безбедности и економском опоравку, сарадњи са земљама бивше СФРЈ, Албанијом и Албанцима у окружењу. Американци желе да подрже оне који желе да сарађују с косовским институцијама на било који начин“.

Речено-учињено! Јањић се докопао Вођиних фондова, па се бацио на решавање великоалбанских послова. Дапаче, на штету Срба!

Кад би ово исто што ради против интереса Србије, Јањић радио у Хрватској, као хрватски држављанин, појео би га мрак загребачких периферија, освануо би негде надувен поред Саве или би га нашли заувек уснулог у влаку без возног реда.

Но, ово је Србија, ту је сваки Јањичар, грађанин првог реда! Зауставите г. Јањића на улици. Погледајте га у очи. Видећете у њима страх од зла које је ова протува учинила сопственом народу…

Милица Грабеж / Таблоид

MATIJA BEĆKOVIĆ: Na izborima biram između Olje i Vučića

Kampanja ne prestaje, ali izbora nije bilo od 1945. godine. A Srbiji zapravo i ne treba predsednik nego kralj

Akademik i pesnik Matija Bećković sasvim sigurno će izaći na predstojeće predsedničke izbore, a u intervjuu za Kurir analizira šta nas to očekuje na biralištima, te otkriva kakvu dilemu on ima tim povodom. Ipak, kako će reći, Srbiji bi možda najbolje bilo da više ne bira predsednike, već da opet vrati kralja.

Osim o tome, Bećković govori i o položaju Srbije u današnjem svetu, nadama da će nam svetski moćnici Vladimir Putin i Donald Tramp pomoći, a bez dlake na jeziku ocenjuje i stanje u kulturi, društvu, SANU…

I prošlog puta smo razgovarali uoči nekih izbora. Da li mi to konstantno živimo u izbornoj kampanji?
– Kampanja ne prestaje, ali izbora nije bilo od 1945. godine.

Kakav predsednik treba Srbiji?
– Nikakav. Srbiji treba kralj. U svojoj istoriji, Srbija je imala predsednike vlada, ali nikada nije imala predsednika države.

Još nije izvesno da li će se Tomislav Nikolić ponovo, u ime SNS, kandidovati za predsednika države. Mislite da bi trebalo to da učini ili će kandidat pak biti Aleksandar Vučić?
– Ja ću birati između Olje i Vučića. To mi je najveća dilema.

Šta hoćete da kažete, kakva je to dilema?
– Ako se ne seti niko u „Lazi“ na šta sam mislio, onda neće niko.

Posle prošlogodišnjih izbora ocenili ste da je na istim „falila samo ćorava kutija za opoziciju“. Plašite li se da bi to moglo da bude na ovim izborima?
– Trebalo bi podići spomenik ćoravoj kutiji. Bez ćorave kutije ne bi bilo „titoslavije“.

Da ste marketinški mag, koji slogan biste skovali za onog ko izlazi pred birače?
– Druže Tito, mi ti se kunemo da sa tvoga puta ne skrenemo.

Predlagali ste da politički lideri polažu ispit na kojem bi dobili diktat kako bi pokazali pismenost. Koliko političara bi položilo, a koliko bi pobeglo s ispita?
– Pre će oni prilagoditi pravopis svojim mogućnostima.

Da li smete da se kladite da bi političari s titulom doktora prošli na ovakvom ispitu?
– Nikad oni ne bi bili političari da prethodno nisu postali doktori za različite poslove i marifetluke.

Šta prvo pomislite kad gledate prenose Skupštine?
– U strahu da svakog trenutka može izbiti tuča, radujem se što sam kod kuće.

Kakva je današnja srpska politička scena, kakvi su oni koji igraju glavne uloge?
– Sve što su imali, Srbi su naložili na vatru zajedničke države. Ujedinili smo se verujući da smo isti, a razjedinili da nemamo ništa zajedničko. Imali smo dva antifašistička pokreta otpora, a danas oba slove kao fašistička. Uzdali smo se u pomoć vremena, a vreme je iscurilo. Kad je proglašen kraj istorije, istorija je grunula na sva vrata. Kad je proglašena postistinita era i rečeno da je istina nevažna, istina je počela da isplivava s dna bunara. Zbog jabuke koju je zagrizao Adam isterani smo iz raja, a u naše doba nagrižena jabuka je postala zaštitni znak našeg vremena i može ga videti svako ko ima mobilni telefon.

Da li i dalje mislite da je premijer Vučić dobar glumac?
– Pitajte reditelje.

Da li bi on ili bilo koji drugi političar na tom mestu postao novi Tito ukoliko bi Putinu za neko krupno pitanje rekao „ne“?
– Vučić bi pravi Tito postao tek ako bi Srbiji rekao – „ne“.

Koja je najoriginalnija politička izjava koju ste čuli ovih dana?
– Možda ona da to što je Crna Gora priznala nezavisno Kosovo i u Unesku glasala da su Dečani i Gračanica albanski nije upereno protiv Srbije. Kao da ni sankcije Rusiji nisu protiv Rusije.

Šta biste poželeli građanima povodom Sretenja?
– Poželeo bih im Kraljevinu Srbiju.

Nego, kako vidite položaj Srbije u današnjem svetu?
– Srbija je prešla put od „Ave Serbia“ do šake jada. Pa ipak, da nema ovoliko stručnjaka i eksperata – domaćih i stranih – njen položaj bi bio kao nekadašnji položaj Švajcarske – prostor potreban svima.

Jesmo li kao država zaista značajni za velike svetske sile ili mi to samo precenjujemo sebe?
– Precenjujemo i sebe i njih. A potcenjujemo silu nad silama.

A kako biste ukratko opisali Srbe, a kako današnju Srbiju?
– Kao što je „titoslavija“ bila oličenje parazitskog raja u kome si mogao da preživiš ne radeći ništa, tako bi i Srbija htela da bude lezilebovićka oaza, gde se može biti veliki umetnik, a da ništa ne stvaraš, te veliki stručnjak, a da ništa ne radiš. Više su na ceni oni koji su Srbiju kamenovali nego oni koji su se od toga uzdržavali.

Jesu li u očima sveta Srbi i dalje „najgori od sve dece“?
– Odmah posle Trampa.

Šta nismo naučili iz sopstvene istorije?
– Da ne tovarimo mrtvu kobilu.

Čini se da nikad nismo imali veću podršku Zapada, ali kako je u praksi?
– U praksi je od tolike podrške 90 odsto stanovništva u dubokoj depresiji.

Da li smemo da se nedvosmisleno odredimo Istok ili Zapad ili ćemo pak zauvek voditi politiku balansiranja?
– Istok smo Zapadu i Zapad Istoku, rekao je Sveti Sava pre osam vekova.

Hoćemo li ikad stići u EU?
– Najvažnije je putovanje. Cilj je sporedan.

Kad će nam biti bolje?
– Kad se ismeje i sruši sve što vredi, krenućemo iz početka. S druge strane, kao seljaci koji se, radi uroka, najviše žale kad im najbolje rodi, tako se i mi pravimo da ne vidimo da ni kod drugih nije bolje.

Sve češće se zaoštrava situacija na Kosovu. Kome to odgovara?
– Putina su nazvali ubicom zato što je Krim, kao svoju teritoriju, pripojio Rusiji, a Klintona nisu iako je preko tri mora odvojio Kosovo od Srbije i pripojio Americi.

Akademik Tibor Varadi smatra da mi „čuvamo Kosovo koje faktički nije naše“. Kako vi to vidite?
– Može se reći i obrnuto: Kosovo je faktički naše, ali ga (baš zato) ne čuvamo.

Na šta tačno mi u Srbiji mislimo kada govorimo o Kosovu?
– Mislimo da Kosovo nije ni Hilarin butik, ni Bilov spomenik, ni Olbrajtkin rudnik, ni Klarkova firma. No, Srbija nikada nije izračunala materijalnu vrednost Kosova, a ona duhovna je neizračunljiva. Kosovo nije teritorija.

Da li je Kosovo i dalje „najskuplja srpska reč“ i „DNK srpskog naroda“?
– Samo dok bude Srba i srpskog jezika.

Šef države nedavno reče da će se, ako treba, ići i u rat za Kosovo, pa kako vam to zvuči 2017. godine?
– Jedna narodna pesma kaže: „Rat objavi, pa ga zaboravi.“ Nadam se da će i sada tako biti.

Da li je onaj srpski voz, koji je trebalo da saobraća od Beograda do Kosova, bio provokacija ili ne?
– Svako putovanje domaćom železnicom je provokacija opasna po život i sopstveno zdravlje.

Ramuš Haradinaj je uhapšen u Francuskoj, ali je još neizvesno da li će ga izručiti Srbiji, koja ga tereti za zločine nad Srbima. Kako vi vidite ovo odugovlačenje donošenja odluke?
– Pogrešio je što je išao u Francusku. Možda je bilo pametnije da je došao u Beograd, gde bi ga sačekala garda.

Nikako da se smiri situacija u regionu, stalno su tu neke provokacije… Evo, Hrvati su ovih dana podigli spomenik Stepincu. Kako vi gledate na taj čin?
– Ne znam šta se to nas tiče. Nisu ga podigli nama.

Da li i dalje mislite da je kod nas „zaostalost postala jedna vrsta mode“, da je „pomodno i popularno biti zaostao“?
– Da, to je tačno. Teretana je naša crkva. Zaostali jedino i mogu da napreduju. U tome je sva naša nada.

Kako to da „jedino zaostali imaju budućnost“?
– A ko bi drugi imao? Drugi su svoju budućnost pojeli.

Da li još verujete u ideje pravde, slobode i jednakosti, odnosno u takav svet?
– U te ideje su najmanje verovali oni koji su ih najviše propovedali. Vatreni zastupnici radničke klase i socijalne pravde kojima nijedan radnik nije mogao prići na kilometar.

Muzeji su nam zatvoreni, Kolarac je bio pred gašenjem, bioskopi izumiru, malo je novca za kulturu… Šta nam preostaje?
– Dodao bih Maticu srpsku, Srpsku književnu zadrugu, SANU, SPC… Da bi nas bombardovali, treba prvo dokazati da je Srbija gola ledina. A svaka zemlja bez kulture i moralnih zasluga to i jeste.

Kakav to svet ostavljamo mladima?
– Ostavljamo im svet bez mladih.

Pomenuli ste SANU… Da li ona danas ima ulogu u društvu kakvu zaslužuje?
– Nema. A nadam se da njena reputacija neće zavisiti od slučajnih prolaznika.

Utisak je da je ta institucija s novim rukovodstvom postala otvorenija.
– Možda da, možda ne. Samo da ne bude direktnih prenosa na Hepiju.

Da li je Akademija sa sebe skinula teret famoznog Memoranduma?
– To nikad nije zavisilo od nje. Tuđa ruka je taj teret natovarila, pa je ona može i rastovariti.

Spominje se da bi Kusturica mogao da pojača redove SANU. Kome je još mesto u Akademiji?
– Mrtve je nemoguće nabrojati, a i živih još, hvala bogu, ima. A što se mene tiče, Kusturica zaslužuje i da bude član i da bira odeljenje.

Akademiji prigovaraju da bi hitno morala da se podmladi.
– Neki izgleda mešaju Akademiju nauka i Vojnu akademiju. Samo što i za prijem u SANU ne predlože da se uvede regrutna komisija.

Zašto nemamo nekog novog Crnjanskog, Kiša, Miljkovića, Pekića, Andrića…?
– Možda imamo, ali se kriju pod drugim imenima da ne prođu kao ovi koji ste nabrojali.

Da li vam se čini da su ljudi neretko u strahu da misle svojom glavom?
– Šta će im glava pored TV ekrana?

Ima li, kako se to polemiše poslednjih godina, u Srbiji cenzure te, ukoliko je ima, ko su ti cenzori?
– Nema. Ako je verovati Cenzoru.

Nikada niste dali intervju svojoj ćerki Olji. Kada ćete to učiniti?
– Čim me pozove u „Utisak nedelje“.

Na kraju, otkrijte nam šta ste kupili za onih 5.000 dinara koje je država nedavno dala penzionerima?
– Donirao sam ih za izgradnju „Beograda na vodi“.

(Izvor/Kurir)